Svako domacinstvo koje koristi ogrevno drvo za grejanje i ostale potrebe trebalo bi da je upoznato sa osnovnim svojstvima drveta kao i osnovnim pravilima koja se odnose na nabavku drva za ogrev kao i adekvatno koriscenje u toplotnim uredjajima. Ukoliko smo upoznati sa svim vaznim pravilima i ako znamo kako da ih primenimo, znacemo i zbog cega je to veoma vazno.

Osnovna svojstva drveta

Dobro poznavanje strukture kao i osnovnih svojstava drveta mogu u velikoj meri uticati na efikasnost i njegovo koriscenje u energetske svrhe. U procesu sagorevanja dobija se odredjena kolicina toplote koja odredjuje toplotnu vrednost drveta.

Glavni faktori koji imaju uticaj na toplotnu vrednost drveta su vlaga odnosno kolicina vode koja se u njima nalazi, hemijski sastav kao i vrsta drveta za ogrev.

U sastavu drveta nalaze se sledeci hemijski elementi:

  • C – ugljenik – 50%
  • O – kiseonik – 43%
  • H – vodonik – 6%
  • N – azot – 1%

U hemijskom sastavu drveta nalaze se:

  • Celuloza – izmedju 40 i 50 %
  • Hemiceluloza – od 24 do 33 %
  • Lignin – od 20 do 35%
  • Ostali prateci materijali poput skroba, smole, secera, tanina, boja i otrova od 3 – 4 %

Na efikasnost drveta koje se koristi u energetske svrhe najveci uticaj imaju:

  • Optimalna vlaznost ogrevnog drveta
  • Period nabavke
  • Pravilno skladistenje

Visi procenat vode odnosno vlage u ogrevnim drvima dovodi do pada temperature pa samim tim i smanjenja efikasnosti ogreva. Dozvoljena optimalna vlaznost ogrevnih drva treba da iznosi do 25%. Lozenjem vlaznih cepanica stvara se znatno veca koncentracija dima a moze dovesti i do ostecenja dimnjaka.

Kalorijska Vrednost Drveta

Nabavku drva za ogrev je najbolje obaviti 6 meseci pre pocetka grejne sezone ili na kraju prethodne za narednu sezonu grejanja. Na ovaj nacin ce drva imati dovoljno vremena da se prosuse i bice potpuno spremna za lozenje, a pored toga se moze ustedeti cak i do 20% ogrevnog drveta po m2 u odnosu na koriscenje sirovih drva.

Najcesce skladistenje drveta za ogrev je na otvorenom. Ono sto je u ovom slucaju najvaznije jeste da podloga na kojoj se drva nalaze ne bude vlazna. Drva za ogrev koja su na otvorenom treba pokriti tj. zastititi od spoljasnjih uslova ali im i omoguciti strujanje vazduha kako ne bi upijala dodatnu vlagu usled kise ili snega.

Kalorijska vrednost drveta

Pojedini sastojci drveta imaju razlicite kalorijske vrednosti sto utice na vrednost samog drveta. Drvo u cijem je sastavu veci procenat smole i lignita a manje celuloze  ima znatno vecu toplotnu moc. Cetinari imaju znatno veci procenat lignina i samim tim vecu kalorijsku vrednost u odnosu na listopadno drvece iste mase.

Proces susenja i sagorevanja kao i toplotna vrednost drveta zavisi od njegove gustine dok se gustina odredjuje prema vrsti drveta, vremenu sece, delovima stabla kao i  starosti samog drveta. Tvrdja drva sa vecom gustinom imaju vecu kalorijsku vrednost i sporije sagorevaju pa ce samim tim proizvesti i vecu kolicinu toplotne energije. Ukoliko su Vam potrebna drva koja brze i intenzivnije gore i stvaraju vecu toplotu neophodnu recimo za kuvanje ili pecenje najbolje je koristiti cetinare.

I pored toga sto se tacno  moze utvrditi kalorijska vrednost svake vrste drveta za ogrev i dalje je najvaznije voditi racuna o procentu vode. Da bismo dobili drva sa sto manjim postotkom vode vazno je i obaviti secu drva u periodu kada je vlaznost vazduha sto niza.

Da biste od ogreva dobili maksimalnu iskoriscenost svakako morate voditi racuna o svim pratecim koracima od sece i nabavke, preko skladistenja, pa sve do lozenja. Svaki i najmanji propust smanjice u odredjenoj meri efikasnost drveta a Vama moze povecati troskove, zato poslusajte nase savete i pazljivo ispratite svaki detalj.

Ostali Tekstovi sa Sajta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *